-
Notifications
You must be signed in to change notification settings - Fork 1
/
index.html
106 lines (93 loc) · 7.5 KB
/
index.html
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta http-equiv="Content-type" content="text/html; charset=utf-8" />
<title>Što je Linux? · Linux za Sve na Info 2013</title>
<meta name="viewport" content="width=device-width, initial-scale=1">
<link rel="stylesheet" href="lzs.css">
</head>
<body>
<div class="header" id="header">
<div class="container">
<div class="logo"><a href="http://www.linuxzasve.com"><img class="img_logo" src="https://dl.dropboxusercontent.com/u/3091860/lzs1.png" /></a></div>
<div class="nav">
<div class="nav_triangle"></div>
<div class="nav_links"><a href="#sto">Što je Linux?</a></div>
<div class="nav_links"><a href="#zasto">Zašto?</a></div>
<div class="nav_links"><a href="#kn">Gdje preuzeti Linux?</a></div>
<div class="nav_links"><a href="#on">O nama</a></div>
</div>
</div>
</div>
<div class="main">
<div class="container">
<h2 class="maintitle"><a id="sto"></a>Što je Linux?</h2>
<p>Linux je besplatan i slobodan operativni sustav za računala, no i razne druge uređaje koji dopušta potpunu kontrolu. Sve leži na otvorenom kodu koji se može slobodno koristiti, modificirati i davati ga svakome.
</p>
<div class="more-info">
<img class="info_icon" src="info.png" />
<span class="info-text">Ako želite saznati više o Linuxu, njegovom oblikovanju, razvoju i upotrebi, posjetite
<a href="http://wiki.open.hr/wiki/Linux">HrOpenWiki</a>.</span>
</div>
</div>
<div class="container">
<h2 class="maintitle"><a id="zasto"></a>Zašto Linux?</h2>
<p>Osim što je besplatan i slobodan, Linux ima bezbroj drugih kvaliteta. Većina programa koje ljudi svakodnevno koriste na računalu dostupno je i na Linuxu. Najčešće su i ti programi slobodni i besplatni. Također, zbog načina na koji je Linux organiziran, puno je teže zaraziti Linux računalo raznim malicioznim programima poput virusa.</p>
</div>
<div class="container">
<h2 class="maintitle"><a id="apps"></a>Što mogu koristiti na Linuxu?</h2>
<p>Većina programa na koje ste navikli ili ima svoju vlastitu verziju za Linux ili jako dobre alternative. Ako vam baš neki program nedostaje, možete ga pokrenuti putem Winea ili virtualne mašine.
</p>
<div class="container">
<div class="compare">
<div class="columns"><div class="col_name">Uredski alati</div>Iako Microsoft office ne radi na Linuxu, postoje besplatne inačice poput LibreOffice, OpenOffice</div>
<div class="columns"><div class="col_name">Skype</div>Dostupan za Linux</div>
<div class="columns"><div class="col_name">GIMP</div>Dostupan za Linux.</div>
<div class="columns"><div class="col_name">Adobe alati</div>Nemaju Linux verziju, dostupne alternative: GIMP, Inkscape, Scribus...</div>
<div class="columns"><div class="col_name">Web aplikacije</div>Facebook, Gmail i ostale web aplikacije koje podržavaju Firefox i Chrome rade odlično.</div>
</div>
</div>
</div>
<div class="container">
<h2 class="maintitle"><a id="kn"></a>Gdje preuzeti Linux?</h2>
<p>Svaka od navedenih distribucija je potpuno besplatna i može se preuzeti sa službenih stranica, koje možete posjetiti klikom na ime distribucije. </p>
<div class="compare">
<div class="columns"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/3f/Logo_Linux_Mint.png" width=64 height=64 /><br><b><a href="http://linuxmint.com">Mint</a></b><br>Razna okruženja</div>
<div class="columns"><img src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ab/Logo-ubuntu_cof-orange-hex.svg" width=64 height=64 /><br><b><a href="http://ubuntu.org">Ubuntu</a></b><br>Okruženje: Unity<br>Također dostupne <a href="http://xubuntu.org">Xfce</a> i <a href="http://kubuntu.org">KDE</a> varijante</div>
<div class="columns"><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/archive/3/3f/20091127225232!Fedora_logo.svg/120px-Fedora_logo.svg.png" width=64 height=64 /><br><b><a href="http://fedoraproject.org">Fedora</a></b><br>Razna okruženja.</div>
<div class="columns"><img src="https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/9/98/OpenSUSE_official-logo-color.svg" width=64 height=64 /><br><b><a href="http://opensuse.org">openSUSE</a></b><br>Razna okruženja.</div>
</div>
</div>
<div class="container">
<div class="more-info">
<img class="info_icon" src="info.png" />
<span class="info-text">Postoje i razne druge distribucije poput <a href="http://elementaryos.org">Elementary</a>, <a href="http://solydxk.com/">SolydK</a>, <a href="http://www.debian.org/">Debian</a>, <a href="http://www.centos.org/">CentOS</a>. Za potpuni pregled distribucija, posjetite <a href="http://distrowatch.com">DistroWatch</a>.</p></span>
</div>
</div>
<div class="container">
<h2 class="maintitle"><a id="#pu"></a>Kako je Linux nastao?</h2>
<p>U MIT-ovom laboratoriju, računalni programer Richard M. Stallman suočen s nemogućnošću da izmjeni upravljačke programe uredskog pisača (molio je proizvođača da mu isporuči izvorni kod, na što su ga ovi glatko odbili), udario je šakom o stol i krenuo pisati softver koji će nadomjestiti onaj zatvoreni i koji neće imati takvih limitacija. Objavio je GNU Manifest s kojim kreće GNU-pokret.
<br>U tom manifestu traži pomoć ljudi, koji su razočarani tadašnjim stanjem u svijetu softvera, da mu se pridruže te da zajedno naprave alternativni operacijski sustav zvan GNU (dolazi od rekurzivne kratice GNU's Not Unix) i sve programe s kojim će biti potpuno neovisni o vlasničkom softveru i koji će drugi moći koristiti baš kao i zrak.
Iako se u startu činilo kao nemoguća misija s puno nepremostivih prepreka, Stallmanu se vremenom pridruživalo sve više ljudi. Osnovana je Fundacija za Slobodni Softver (Free Software Fundation) sa zadatkom da brine o birokraciji GNU-pokreta. Zajednica GNU-pokreta je do kraja 80-ih dovršila sve osnovne komponente operacijskog sustava i osnovnih programa, ali je nedostajao glavni dio - jezgra sustava.
<br>Inspiriran profesorovim edukacijskim operacijskim sustavom MINIX, finski student Linus Torvalds iz hobija je počeo pisati svoj operacijski sustav. Svoj rad objavljuje na Usenet grupi u kojoj traži prijedloge i kritiku za svoj rad. Spominje da se ne radi o ničem profesionalnom, već da je to samo hobi. Iako je odbacio ideju da njegov rad nosi ime Linux, jer mu se ipak činila preegocentrična, nazvao ga je Freax. Međutim, njegov sveučilišni kolega koji je postavio njegov rad na javni poslužitelj ipak je projekt nazvao Linux. Rođen je pingvin (sama ikona Linuxa - Tux, popularni pingvin, napravljena je tek '96.).
Ubrzo je projekt Linux privukao mnoge programere i počeo naglo napredovati, što je privuklo pozornost GNU-pokreta koji ga je prigrlio kao jezgru svog operacijskog sustava. Novi operacijski sustav dobio je naziv GNU/Linux. </p>
<div class="more-info">
<img class="info_icon" src="info.png" />
<span class="info-text">Više o povijesti GNU/Linuxa možete saznati na <a href="http://wiki.open.hr/wiki/Linux#Povijest">HrOpenWiki</a>.
</span>
</div>
</div>
<div class="container">
<h2 class="maintitle"><a id="on"></a>O nama</h2>
<p><a href="http://linuxzasve.com">linuxzasve.com</a> ili skraćeno LZS je neprofitna online publikacija posvećena promociji, informiranju i edukaciji o operacijskom sustavu GNU/Linux te pripadajućim aplikacijama. Naziv publikacije ujedno govori i o samoj ideji iza projekta. Pokušavamo prevladati uvriježeno mišljenje da je korištenje Linuxa privilegija računalnih znalaca, sistemskih administratora, programera i ostalih uže vezanih uz IT.</p>
</div>
<div class="footer">
<div class="container">
<hr>
<p> © 2013 Linux za Sve. Sadržaj stvoren od strane Linux za Sve portala objavljen je pod CC-SA-3.0 licencom.</p>
</div>
<div class="footer-bars"></div>
</div>
</div>
</body>
</html>